Zašto seoski turizam predstavlja budućnost turizma u celom svetu?
Ovo će biti jasno svakome ko pogleda sledeće odgovore:
Zbog čega čovek postaje turista?
Čovek ne postaje turista zbog toga što se umori od nekog fizičkog rada. U tom slučaju dovoljno bi bilo da čovek legne i spava, ako treba i tri dana bez prestanka. Nije logično da čovek prelazi i po nekoliko hiljada kilometara i potroši nekoliko hiljada evra da bi ležao u nekom dalekom mestu!
Masovni turizam u svetu razvio se kao posledica velike industrijalizacije i urbanizacije. U gradovima ljudi žive u prilično neprirodnim uslovima. Upravo ti uslovi života primorali su čoveka da postane turista. Mnogo betona i asfalta, visokih zgrada i ulica, mnogo ljudi i automobila, mnogo buke, nečistog vazduha, smoga, brz tempo života... Eto, to su razlozi zbog kojih milijarde ljudi postaju turisti.
Zbog toga je masovni turizam započeo na obalama toplih mora. Tamo je, tada, more bilo čisto, plaže puste, nije bilo gužve...
Pravi odmor moguć je jedino u uslovima čiste prirode i povoljne klime.
U lepim predelima koja imaju lekovitu vodu,nastale su banje a na pustim planinskim vrhovima nastali su poznati planinski turistički centri. Dakle, banje, morske obale, planinski vrhovi.
Morske obale danas
Nekada su morske obale bile puste i tada je na njima čovek mogao da odmori sva svoja čula. Međutim, danas su one prepune ljudi!
Svako ko je skoro boravio na moru, bez obzira da li su u pitanju Crna Gora, Tunis, Turska, Grčka, lako može da shvati da je tamo nemoguće da se čovek odmori, nego samo da se dobro zabavi. Da li je moguć odmor u prisustvu velikog broja ljudi, automobila, uz buku iz noćnih klubova, restorana, diskoteka...?
Da li za čoveka može biti prijatno da po čitav dan leži na vrelom pesku a kad odluči da se malo rashladi, na putu do vode čeka ga mnogo prepreka, u vidu drugih ljudi koji leže na pesku ili se brčkaju u plićaku. Isto tako, čekaju ga ili ježevi ili oštro kamenje ili morska trava ili prljavština. Ako se neki srećnik i probije do duboke i čiste vode tu ne može duže ostati ili zbog toga što nema kondicije za duže plivanje ili zbog straha od ajkula.
Da li može biti prijatno kad čovek dobije opekotine od sunca? Očigledno - ne!
Broj turista u svetu
U 2005. u svetu je bilo nešto preko 700 miliona turista. Najveći broj njih odmarao se na uskim obalama toplih mora. Zbog toga je tamo izgrađeno mnogo hotela i ostalih pratećih objekata. Zbog toga je na tim obalama u glavnoj turističkoj sezoni veoma teško pronaći slobodno mesto. Zbog toga je na tim obalama nemoguć odmor - tamo je moguća samo dobra zabava.
Za 2020. godinu Svetska turistička organizacija predviđa da ce u svetu biti 1,6 milijardi turista!
Trend razvoja turizma u svetu
Koji predeli su još ostali "neotkriveni" a imaju odlične uslove za pravi odmor?
Na osnovu dosada izloženog jasno je da se moraju pronaći novi vidovi turizma i novi prostori. Odgovor na prevelike gužve na uskim morskim obalama turisti su pronašli sami, spontano, isto kao što su pronašli i nekada puste morske obale. Takve prostore, koji nude prave prirodne mogućnosti za pravi odmor, turisti su pronašli u – selima. Danas u svetu postoji razvijen seoski turizam u Francuskoj, Italiji, Španiji, Švajcarskoj, Austriji...
Međutim, od svih navedenih zemalja Srbija ima najbolje uslove za razvoj seoskog turizma.
Zašto?
Povoljan geografski položaj, blaga i prijatna klima, raznovrstan reljef Srbije - s pejzažima koje stvaraju planine, brda, proplanci, livade, šume, voćnjaci, izvori, potoci, reke, jezera... Domaće i divlje životinje, čist vazduh, čista voda, čista hrana, mir, burna prošlost i bogata istorija, kulturno-istorijski spomenici, folklor, stari zanati, gostoprimljivi ljudi – sve su to elementi od kojih se može napraviti izvanredna turistička ponuda koja bi bila hit u svetu.
Gde je najbolje da se čovek odmori?
U selima Srbije!
Živeći u gradu čovek se prilagođava i na takve neprirodne i neprijatne uslove kao što su: mnogo visokih zgrada, beton, asfalt, izduvni gasovi, velika buka, mnogo ljudi, smog, stres, brzi tempo života... U takvim uslovima sva čovekova čula su opterećena.
Za umornog čoveka mnogo je bolje da posmatra drveće nego solitere, da šeta šumskim stazama i proplancima nego gradskim ulicama, da udiše cveće umesto prašine, da sluša cvrkut ptica umesto škripe kočnica i sirena automobila, da pojede jednodnevno jaje ili kajmak umesto hamburgera, da popije domaću rakiju umesto viskija, da legne u hladu voćnjaka umesto da sedi u bašti nekog restorana, da udiše čist vazduh umesto smoga, da pije čistu vodu umesto koka-kole...
| 
